Национализам у Америци
Нешто ме је "struck as odd", хоће рећи пукло у главу, током боравка у Америци. Овде имате америчке заставе на сваком кораку: вијоре се на зградама Универзитета, у граду на готово свакој вишој грађевини, па и по стамбеним кућама већ по жељи станара. Јасно, Американци су "поносита нација" (која па није, да их пита човек), али то ме је навело на размишљање о национализму. И виђу врага: у Америци не постоји ултранационалистичка странка! За њих појам "ултранационализма" има значење само ван тих 50+2 државе колико се згурало испод црвено-беле заставе са звездицама. Морате да аплаудирате маркетингу њиховог државног апарата. Колико год се један Американац противио политици Америке (унутрашњој и спољашњој), он разговору са неким геџом са Југа који се куне у Буша неће ни помислити да га окарактерише као "ултранационалисту", па чак ни као "националисту". Национализам им је свима од малена изједначаван са позитивним вредностима попут слободе, једнакости, права на ово, права на оно итд. (све по Уставу) тако да је немогуће да, ако сте Американац, помислите да је неко "исувише слободарски" или "превише заступа једнакост". Вешто изведено!
posted by Зоран Рилак @ 3:33 PM
3 comments
3 Comments:
Kad već pomenu Buša... Ovako izdaleka gledano, čini se da se radi o čoveku koji pati od svih sindroma sina velikog tate, vlasniku gotovo svih mogućih mentalnih mana i kompleksa, lutku nezavidno niske inteligencije i stepena razvijenosti svesti, koji slabo čita, a još slabije izgovara ne mali broj engleskih reči, i konačno - čoveku koji je naočigled čitavog sveta pokrao predsedničke izbore i tako dostigao taticu, zaratio sa čitavim svetom pod plaštom borbe protiv terorizma, istog onog terorizma čiji je bio-jeste finansijer i bio-jeste uzročnik (dobro, ne baš on, ali „ono“ što stoji iza njega; „to“ jako voli ovakve zvrndove-morone da progura na bitna mesta, i potom lepo radi ono što hoće). Ovo luče prevazišlo je, (posle hirurške intervencije ubrizgavanja 1350gr sintetičke moždane mase, ne bi li dostiglo ljudski prosek od 1400gr i tako se relativno uspešno distanciralo od prethodne genetske zadatosti nivoa kokoške) sva ograničenja koja su mu „vrli“ otac i majka poklonili začećem.
P.S. – Osoba koja se razume u „stvari“, reče mi kako je džordž mlađi malo dete u odnosu na „alternativu“, te da treba da sam zadovoljan, kao i svi ljudi, što je upravo on na vlasti super sile, ali i to da mi nije baš uputno da ga toliko zezam (bez obzira što sam ja u medijskom svetu tek jedna picajzla, čak ne ni dovoljno dosadna). Pošto je čovek stručnjak, ne mogu da prečujem njegove reči, ali ne mogu ni da sad naglo počnem da u džordžovom liku prepoznajem crte Merilin Monro, ili da u njegovom karakteru uviđam osobine Svetog Georgija, degradiram svoju svest i savest i napišem neku lepu o njemu, pravdajući ovaj psihički poremećaj na dve noge teškim detinjstvom i donedavnim alkoholizmom, odnosno njegovim krajnje banalnim i samoopsednutim doživljavanjem i manijakalno fanatičkim tumačenjem religije. Jadan je naš svet, ovaj posmatran umo-čulima, kad je u njemu ova kreatura – bingo! No, isto mu dođe i kod nas – imati političare kakve imamo (već decenijama, već vekovima...), to može da znači samo da je svet koji smo svi zajedno napravili jako, jako jadan!
Isto sam i ja čuo o Keriju iz više izvora, mada ne previše glasno da se ne bi dalo za pravo onima koji Buša brane. Jer ne napada se Dabaju zato što je bio gori izbor već zato što jeste loš izbor per se. Ipak, mora se priznati da je zahvaljujući njegovoj tunjavosti i sveukupnoj tupavosti mnogo toga što bi inače bilo vešto pokriveno ovako doprlo do očiju javnosti, što kroz njegove izjave, što kroz "behind-the-scenes" snimke i razgovore, što kroz prosto neverovanje da neko onako glup može da smisli i izvede jedan ceo rat bez toga da ga neko vodi kroz sve to.
blog je super, dobro necemo bas o boji koja je malo onako, jel?
ono sto meni daje pecat je ime bloga koje je samo po sebi dovoljno orginalno da pokrpi sve ostale sitnije propustice... he he he
pozdrav indijani i rilacima...
mish-basel
Objavi komentar
<< Home